HOME | O NAMA | KAJAK KLUB | AKTIVNOSTI | GALERIJA  |  MEDIA  | SPONZORI  |  LINKOVI  |  MAPA |  KONTAKTI 
 
  Novinarka Jovanka Zurkovic iz casopisa "Danas" posetio je Visnjicevo i nakon toga objavila clanak pod naslovom " Gusle zamenjene kajakaškim veslom" . Kompletan tekst mozete procitati na ovoj internet adresi: http://www.danas.co.yu/20040630/terazije1.html.  
Posto neznamo koliko dugo ce "Danas" ovaj dokument drzati u svojoj arhivi objavljujem ga u celosti.

USKORO CE BITI OBJAVLJANI OSTALI CLANCI O VISNJICEVU

Karikaturu nacrtao nas poznati karikaturista - novinar Paja Stankovic
E-mail

Imaj svoj Email vase ime visnjicevo.com.

Neogranicen prostor u mal boksi.Vise o tome

Filip Visnjic

U Visnjicevu je ziveo i sahranjen slepi guslar Filip Visnjic po kome selo nosi ime Visnjicevo.

 

MEDIA O NAMA
Regate

Kajakaski klub "Filip Visnjic"je bio domacin vise kajak kanu regata na mirnim vodama: Prvenstvo Srbije, Vojvodine,
I Kraljevska regata

Kajak klub

Promene u duhu, životu, nacinu razmišljanja i delovanja doneli su kajakaši, njihovi osnivaci i menadžeri.
Kajak klub ....

PRIMERI
Višnjicevo, malo selo velikih sportista
GUSLE ZAMENJENE KAJAKASKIM VESLOM
Jovanka Zurkovic
Višnjicevo - Sremsko selo Višnjicevo, koje od 1935. nosi ime najpoznatijeg srpskog guslara Filipa Višnjica koji je tu živeo dvadestak godina i tu umro i sahranjen, Sremci nekako i dalje zovu po negdašnjem imenu - Grk. Ne postoje pouzdani podaci kako je mesto dobilo ime. Predanje da je mesto nazvano po nekom trgovcu Grku samo je narodno objašnjenje za ime nepoznatog porekla. Danas Višnjicevo koje se smestilo duboko u šume stoletnih hrastova i na prelepoj obali Bosuta predstavlja poslednje skretanje u neko naselje na putu Kuzmin-Raca pre granicng prelaza sa Republikom Srpskom. Sem po slepom guslaru, u ciji cast se svake godine organizuje memorijal, poznato je i po istoimenom kajakaško-kanu klubu, što je jedinstven primer da ovakav klub i to još uspešan egzistira u seoskoj sredini
Sve se može kad se hoce: Mladi kajakaši
Licna karta
Višnjicevo je selo u najzapadnijoj srpskoj opštini - Šidu sa blizu dve hiljade stanovnika. Kao naselje prvi put se pominje 1275. godine, a svoj današnji izgled selo pocinje da dobija za vreme Turaka, posle pada Beograda 1739. godine kao deo Vojne granice. Okružuje ga plodna ravnica i šume hrasta i jasena. Deli ga ukrocena reka Bosut, koja spada u najbogatija staništa slatkovodne ribe u Srbiji , a spaja Most mladosti. Nizvodno odavde sedam kilometara nalazi se brana gde se Bosutsko jezero uliva u reku Savu. U ovdašnjim šumama nalazi se nadaleko poznato bosutsko lovište jelena, divljih svinja i ostale divljaci. U šumi, kažu meštani, postoji i brdo ljudskih lobanja. Ne zna se od kada su, ali se pretpostavlja da su možda još iz doba Turaka, "a možda je naišla i neka boleština koja je desetkovala mesto".
Srpska škola veroispovednog karaketra osnovana je još daleke 1756. godine, a od 1848. godine nju su mogla pohadati i ženska deca.
Klub nije samo mesto okupljanja sportista, takmicara i sportskih radnika, nego je nekako postalo i mesto svih seoskih zbivanja. Promene u duhu, životu, nacinu razmišljanja i delovanja doneli su kajakaši, njihovi osnivaci i menadžeri. Klub je osnovan pre desetak godina, i vecina ovdašnje dece, a prvi razred osnove škole upisuje tek njih 25, taman koliko ih i aktivno trenira u svim kategorijama, pod strogim nadzorom Staniše Radmanovica, jednog od najboljih kajakaša svih vremena, cetvorostrukog olimpijca, reprezentativca i coveka koji je u staroj Jugoslaviji boje branio bezbroj puta. Nade kajak kluba uknjižile su više od 100 medalja na pokrajinskom, republickom i saveznom nivou. A sve je pocelo kada je iz Sremske Mitrovice u tamošnju šumariju došao da radi inženjer Zoran Ðordevic, nekadašnja velika nada u kajaku i decko koji obecava, ali ga je kako vele u tome omeo fakultet. Zoran se dosetio da baš ovde, na mirnoj zelenoj vodi u selu osnuje kajakaški klub.
- Razmišljao sam zašto bi samo Sremska Mitrovica imala kajak klub u kojem sam nekada trenitao, a da to ne može ovde u Višnjicevu. Zainteresovao sam ovdašnje klince i uz vredan rad oni su napravili cudo. Ovde se vec nekoliko godina održava državano prvenstvo na mirnim vodama, a trenuto smo u gužvi jer nas upravo ovog vikenda ocekuje prvenstvo Vojvodine. U pregovorima smo sa Karadordevicima da organizujemo tokom jula "Kraljevsku regatu", preliminarni razgovori su pozitivni, no videcemo". To bi na neki nacin bio naš doprinos obeležavanju dvestogodišnjice srpske države, pogotovu što su stanovnici koji su se doseljavali u Grk bili upravo Karadordevi sledbenici - veli sadašnji predsednik kluba Zoran Ðordevic i dodaje da je teško voditi klub sa malo para.
Od opštine Šid su dobili oko 60.000 dinara za funkcionisanje za godinu dana i to svakako ne može biti dovoljno. Pogotovu što su rezultati i uložena sredstva u neverovatnoj nesrazmeri. Istina, klubu je nabolje krenulo kada je za menadžera došao Mile Šišmanovic, biznismen iz Australije, koji je roden u ovom selu, kao devetogodišnjak otišao sa roditeljima iz njega i posle 34 godine došao nazad.
- Vuklo me je da se vratim u rodno mesto. Dosta mi je Melburna, vreve i gradske zbrke. Na selu je drukcije. Živiš mirno, lagano. Zainteresovao sam se za rad u klubu, naišao na podršku Zorana i eto tu smo da ovoj deci ucinimo nekako zanimljiviji život. Siguran sam da medu seoskom decom nema narkomana. Okrenuti su sportu i tako živimo. Ovde na samoj obali renovirali smo i dogradili naš klub-restoran u kojem sam svakodnevno. To je postalo glavno seosko stecište skoro svih zbivanja. Menjaju se i obicaji. U Višnjicevu otkad je sveta i veka niko nikada nije izveo svoju suprugu na pice u kafanu, a kamoli na veceru. Sada bude veceri da i po desetak parova sedi na ovoj našoj prelepoj terasi koja direktno gleda na Bosut i šumu - prica menadžer Mile Šišmanovic, ali naglašava da su mnoge firme i pojedinci znacajno finansijski pomogli klub. - Nedostajalo nam je svega - od kajaka, kanua, do vesala. Samo dobro veslo staje 200 evra, a solidan kajak oko 800. Bez toga se ne može. I sam sam dosad uložio oko 20.000 evra, ali treba još mnogo toga. Prijatelji kluba, a ima ih više, znacajno su pomogli renoviranje, od stolarije do uvodenja struje i to naravno besplatno - navodi Mile.
Prema njegovim recima, ima još mnogo toga što treba doraditi, popraviti, a zamisao je da ovde jednog dana bude na neki nacin centar sportova. Možda ne kao onaj u Melburnu koji je vodio, ali svakako bolji po uslovima od sadašnjeg stanja. - Svako ima pravo na san, a moj nekako baš tako izgleda - spoj zadovoljstva i biznisa - navodi menadžer KKK.
PISITE NAM Autor veb stranice www.visnjicevo.com