Nekada Grk a od 1935. godine selo
nosi ime po slepom guslaru Filipu Visnjicu koji je
ziveo i umro u Grku. Njegovo ime nosi Osnovna skola
u Visnjicevu, Kajak klub i Kulturno umetnicko drustvo
Visnjiceva.
Mnoge knjizarsko izdavacke kuce,
skole, kulturna umetnicka drustva, preduzeca, ustanove,
biblioteke u Srbiji i Srpskoj republici nose ime slepog
guslara.
KRATKA
BIOGRAFIJA FILIPA VISNJICA
Filip Visnjic je ziveo u junackom
okruzenju, ali ne i u junackom vremenu.
Filip Visnjic je rodjen 1767. godine
u Semberiji, u selu Trnavi i kao dete je oslepio od
velikih boginja. Umro je 1834. godine u Grku - Visnjicevo.
Visnjic je postao profesionalni pevac i s guslama
je proputovao po citavom bosanskom pasaluku, pa i
dalje, sve do Skadra. 1809. godine prelazi u Srbiju.
Do tada on nije sastavio nijednu novu pesmu. Neposredno
pred dolazak u dodir s ustanickim zbivanjima bio je trenutak
njegovog radjanja kao pesnika. Nekada je lutao po zemlji,
pevajuci pesme od starine, a sada se nasao na mestu gdje
se stvarala nova istorija.
Filip
Visnjic slepi guslar
E-mail
Imaj svoj Email vase ime visnjicevo.com. Vise o tome
Filip
Visnjic
U Visnjicevu je ziveo i sahranjen slepi guslar
Filip Visnjicpo
kome selo nosi ime Visnjicevo.
Statua
Filipa Visnjica ispred istoimene bibliteke u Bijeljini
Promene u duhu, životu,
nacinu razmišljanja i delovanja doneli su kajakaši,
njihovi osnivaci i menadžeri. . Kajak
klub ....
Filip
Visnjic
Posle propasti ustanka prebegao
je u Srem i nastanio se u selu Grku. Zivio je na slican nacin
kao pre ustanka: isao je po selima i gradovima i pevao pesme,
ali njegov repertoar bio je drugaciji nego nekad; u njemu
su sada najvaznije mesto imale pesme o srpskoj buni koje je
sam ispevao.
Visnjiceva
ustanicka epika stvarana je u vatri ratnih zbivanja,
po logorima na drinskom bojistu, neposredno posle bitaka
i manjih grupnih okrsaja, a pesme o pocetku ustanka i
ranijim bojevima na osnovu pricanja neposrednih ucesnika.
Tako
Visnjiceve ustanicke pesme mozemo podeliti na dve skupine:
u prvoj gde se govori o dogdjajima pre njegovog dolazka
u Srbiju, najvaznije su pesme: Pocetak bune protiv dahija,
Boj na Cekosini, Boj na Salasu i Boj na Misaru, a u drugoj
skupini, o dogadjajima kojima je sam pesnik bio svedok,
izdvajaju se pesme: Boj na Loznici, Knez Ivan Knezevic,
Milos Stojicevic i Meho Orugdzic, Hvala Cupiceva i dr.
Slika
Filipa Visnjica vlasnistvo sela Visnjiceva
Grob Filipa
Visnjica u Visnjicevu
Visnjiceve ustanicke pesme
pruzaju celovitu sliku epohe, s jasno uocenim osnovnim
pravcima kretanja, snazno izdvojenim pokretacima i nosiocima
dogadjaja i mnostvom pojedinosti iz svakodnevnog zivota.
Tim pesmama cesto smeta hronicarska razvucenost, gomilanje
cinjenicke gradje, jednolicnost naracije, ali za uzvrat
u njima se oseca pesnikova neposredna prisutnost, njegov
licni odnos prema dogadjajima i licnostima, kao i neka
gotovo zurnalisticka aktuelnost i zivost u njegovom izlaganju.
Najveci
domet Visnjic je postigao u velikoj pesmi Pocetak bune
protiv dahija, koja predstavlja osnovicu njegove ustanicke
epopeje. U ovoj pesmi, kao i u ostalima, oseca se neodoljivost
narodne snage, neizdrzivost prevratnickog, revolucionarnog
zamaha koji kao vihor rusi sve prepreke ispred sebe.
Tim snaznim revolucionarnim poletom Visnjic je najblizi
Njegosu, s kojim ga inace vezuje niz zajednickih crta.
Iako je stvarao u tradicionalnim okvirima narodne epike
i sluzio se cesto standardnim kliseima i formulama, Visnjic
je u mnogome prerastao te okvire i u najboljim svojim
trenucima dao epiku novog tipa, ustanicku, revolucionarnu
pesmu. On stoji na prelazu izmedju kolektivnog i individualnog
stvaralastva, izmedju narodne pesme i Njegosa
Iz skolskog udzbenika:Istorija
knjizevnosti za I razred srednje škole (ekavski)
VUK
KARADZIC O VISNJICU
Filip
Visnjic je presao u Srbiju 1809. godine, kad se srpska
vojska onoga ljeta preko Drine natrag vratila, i posle
toga od 1813. godine jednako je zivio po srpskim logorima
oko Drine. Kad Turci 1813. godine opet ovladaju Srbijom,
i on s familijom svojom predje u Srijem i namjesti se
u selu Grku. Cujuci ja da on zna lepijeh pjesama, osobito
od Kara-Djordjina vremena, dobavim ga Siastovac 1815.
godine (posto me Podrugovic ostavi), te onda od njega
prepisem kako ove koje su stampane tako jos tri od Kara-Djordjina
vremena koje sam ostavio da njima, ako bog da zdravlja,
nacinim petu knjigu. Ja zacijelo mislim da je sve nove
pjesme od Kara-Djordjina vremena Filip sam spjevao.
